Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis je jedan od najčešćih razloga zašto se pacijenti javljaju dermatologu, pedijatru ili svom lekaru opšte prakse. Ova bolest čini pacijente fizički ali i emocionalno uznemirenim, a pošto su mnogi naši pacijenati deca, osećaj uznemirenosti i zabrinutosti se prenosi i na njihove roditelje.

 

Šta je atopijski dermatitis?

 

Atopijski dermatitis je hronično recidivirajuća bolest kože povezana sa drugim atopijskim bolestima, uključujući alergijski rinokonjuktivitis, astmu, urtikariju i alergiju na hranu. Odlikuje se ekcemom koga karakterišu svrab i suva koža. Najčešće se javlja kod beba, dece i tinejdžera ali može se javiti i kod drugih starosnih grupa. Oboljenje je nasledno a ukoliko su oba roditelja obolela mogućnost da dete oboli je 81%.

 

Kako prepoznati atopijski dermatitis?

 

 

Dijagnostikuje se klinički ako postoje vidljivi ekcemi sa karakterističnom istorijom bolesti. Potrebno je da postoji tri ili više osnovnih karakteristika kako bi bolest bila dijagnostikovana. A neke od osnovnih karakteristika, koje bi i sami mogli da uočite su:

  • svrab
  • tipična mesta javljanja
  • hronični recidivirajuci tok bolesti
  • ako neko u porodici boluje od atopijskog dermatitisa ili ako pacijent već boluje od astme, rinitisa.

Ovo su takozvani major znaci, postoje i minor znaci kao što su: početak pre 5.godine života, sklonost kožnim infekcijama, bledo lice, konjuktivitis koji se stalno vraća, nabori donjih očnih kapaka (Dennie-Morganova brazda) i mnogi drugi, na osnovu kojih dermatolozi dijagnostikuju atopijski dermatitis.

Osim toga postoje provocirajući faktori kao što su: iritacija (sapuni, voda, znoj), emotivni stres, infekcija,klima (vlaga ili hladnoća), alergija (polen, kontaktna alergija).

Tipične kliničke karakteristike prema uzrastu:

  • Bebe (2 meseca- 2godine): ekcem se javlja u predelu usana, gde pljuvačka ili hrana često iritira kožu, ređe se može javiti u predelu očiju gde suze iritiraju kožu, poglavini ali se može proširiti i po čitavom telu. U većini slučajeva zahvata obraze, čelo, bradu dok je centralni deo lica pošteđen. Promene nisu jasno ograničene, karakterišu suvoćom, svrabom, crvenilom i perutanjem. Svrab može biti intezivan toliko da onemogućava spavanje. Kod 50% pacijenata promene se povalače krajem druge godine života.
  • Deca (2-10 godine): javlja se na unutrašnjoj strani laktova i kolena, na vratu, u vidu nejasno ograničenih širokih polja sa zadebljanjima kože, koja postaje mrke boje, ispucale površine sa naborima.
  • Adolescenti preko 12 godina i odrasli: osim u pregibima promene se mogu javiti u ano-genitalnoj regiji kao i po ostaloj koži. Vidljivi su tragovi češanja, javlja se hroničan ekcem šaka i/ili stopala i vidljivi znaci zapaljenja oko očiju.

 

 

Do remisije dolazi posle puberteta ili do 30. godine života, u ređim slučajevima može imati hroničan recidivirajući tok tokom celog života.
Komplikacije atopijskog dermatitisa nastaju usled infekcije bakterijama stafilokokama ili superinfekcije virusom herpes simplex.

 

Kako lečiti atopijski dermatitis?

 

U cilju lečenja najpre je potrebno da dermatolog uspostavi dobar kontakt sa roditeljima i pacijentom jer je dobra saradnja prilikom terapije neophodna. Potrebno je da lekar uputi pacijente u prirodu oboljenja i približi mu kao laiku situaciju u kojoj se pacijent našao.

Svaki pacijent bi treblo da zna da mu ne prija vunena, svilena i sintetička odeća, dugo kupanje, sapuni, nervoza i visoka temperatura. Odeću i rublje pri pranju ispirajte dva puta i koristite blage deterdžente. Pri kupanju je najbolje koristiti uljane kupke a posle kupanja obavezno celu kožu mazati emolijentnim kremovima. Neki od preparata aktuelnih farmaceutskih kuća koji zaista mogu pomoći u redovnoj nezi su: AtopiControl – EucerinAtoderm – BiodermaLipikar- La Roche-PosayXemose – Uriage. Izbegavajte sredstva koja sadrže mnogo boja, mirisa i konzervansa.

Kada su u pitanju dijete mišljena su podeljena. Preporučuje se hipoalergijska dijeta (bez belanceta, mleka, kikirikija, soje, oraha, ribe, školjki, pšenice).

Lokalnu kortikosteroidnu terapiju prepisuje isključivo dermatolog i treba biti jako oprezan. U akutnoj fazi bolesti daju se jači oblici kortikosteroida, jednom dnevno, krtakotrajno, zajedno sa emolijensima a onda se teži alternativnoj terapiji i treba nastojati da se u potpunosti isključe i pređe isključivo na emolijentne kremove u velikim količinma.

Osim toga mogu pomoći i obloge fiziološkog rastvora zatim lekovi koji deluju sedirajuće (H1 antihistaminici), oni smiruju svrab i obezbeđuju bolji san kao i neki oblici medicinske fototerapije (UVB i PUVA). Pacijentima se takođe može savetovati kontrolisano i oprezno sunčanje tokom proleća i leta koje može značajno da doprinese kontroli bolesti.

Zbog svega navedenog imajte poverenja u svog dermatologa, pričajte sa njim, izađite na sunce i nabacite osmeh, nešto će svakako pomoći.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *