Lajmska bolest

Lajmska bolest ili stručno Lyme borreliosis je infektivno oboljenje koje nastaje posle ujeda krpelja, a zahvata više sistema organa: kožu, nervni sistem, zglobove, oči i srce. Otkrivena je 1975 u gradu Lajm (SAD) a u Srbiji je prvi slučaj zabeležen 1987. godine. Javlja se obično sezonski od ranog proleća do kasne jeseni, kod osoba koje često borave u prirodi.

Kako nastaje lajmska bolest?

Izazivač lajmse bolesti je Borelia burgdoferi, rezervoar ove bakterije u Evropi su glodari iz roda Apodemusa a prenosioci odnosno vektori su iksoidni krpelji. Rizik od oboljevanja ljudi nakon ujeda krpelja je mali i iznosi od 0.6% do 3%, čak i ako je krpelj inficiran oboli mali broj ubodenih ljudi. Ubod krpelja ne svrbi i ne boli, pa je zato nekada teško uočiti ga odmah. Na teritoriji Beograda 30% do 35% krpelja je inficirano bakterijom Boreliom burgdoferi. Na našim prostorima najznačajniji je krpelj Ixodes ricinus. Ovaj krpelj se zaražava tokom ishrane na toplokrvnim životinjama pri čemu iz krvi domaćina usisava Boreliu burgdoferi i sam postaje receptor i donor odnosno prenosilac. Čovek se inficira kada ga krpelj ubode, ljudi međusobno jedni drugima ne mogu prenositi lajmsku bolest ali je dokazano da je mogća transplacentarna trasmisija, odnosno majka može preneti bolest na plod. Čovek reaguje tako što stvara antitela, najpre iz klase IgM koja nastaju posle 3-6 nedelja a zatim i IgG koja se javljaju 6 nedelja od infekcije. Hronična lyme borreliosis nastaje aktivisanjem autoimunih mehanizama. Inkubacija traje 1-30 dana i zahvaćeni su razni organi.

Koji su simptomi lajmske bolesti?

 

 

Ova bolest prolazi kroz tri stadijuma.

U prvom stadijumu najpre se javljaju kožne promene u vidu lokalnog crvenila i otoka tj. erythema migrans i traje obično do šest nedelja. Crvenilo je toplo, nije bolno i može se javiti na drugim delovima tela. Na mestu uboda javlja se promena koja je kružna, širi se i ivice su crvene i otečene, promena može dostići dijametar od više desetina cm. Osim promena koje se javljaju na koži može se javiti temperatura, malaksalost, glavobolja, jeza, regionalno uvećanje limfnih žlezda. Promena se može spontano smiriti ali može i trajati nedeljama i mesecima.

Bolest prelazi u drugi stadijum ako se ne leči. Eritem na koži se javlja na više mesta a na mestu ujeda krpelja se stvara Lymphocytoma cutis u vidu čvora plavo crvene boje i glatke površine koji može trajati mesecima pa čak i godinama. U ovom staijumu se javljaju reumatološki (monoartritis), neurološki (meningitis, encefalitis, poliradikuloneruritis) i kardijalni (miokarditis i A-V blok) znaci bolesti.

 

 

Treći stadijum se karakteriše hroničnim oboljenjem kože, CNS-a i zglobova. Karakteristična kožna manifestacija je acrodermatitis chronica atrophicans. Promene se nalaze na pregibima ekstremiteta najčešće na zglobovima kolena, laktova, šaka i stopala. U ranoj fazi promene nisu specifične, javljaju se u vidu trakastog crvenila i otoka duž pregiba ekstremiteta. Posle više nedelja oboljenje prelazi u drugu fazu kada te promene postaju atrofične, koža postaje tanka,sjajna i glatka, lako se bora i teško vraća u prvobitan položaj, podseća na cigaret papir, kroz nju se provide krvni sudovi a dlaka nema. Osim kožnih promen ajavlja se progresivni encefalomijelitis, polineuritis i poliartritis.

Kako se dijagnostikuje lajmska bolest?

U prvoj fazi bolesti može se postaviti dijagnoza na osnovu kliničkog izgleda promena na koži. Osnovne metode serološke dijagnostike su indirektni fluorescentni test i Elisa test sa određivanjem titra antitela prema Borelii burgdoferi (IgG, IgM, IgA) u serumu i cerebrospinalnom likvoru. Specifičnim bojenjem izazivač se može naći i na kožnoj promeni.

Lečenje lajmske bolesti

 

 

U prvoj fazi lekar prepisuje doksiciklin 100mg, dva puta dnevno, 14-21 dan, ili amoksiciklin 250-500mg na 6 sati u toku 3-4 nedelje. Ako postji senzibilizacija na penicilinske preparate daje se eritromicin 250-500 mg na 6 sati. Kada dođe do kasne faze bolesti neophodno je dati penicilin. Preporučuje se longacef u trajanju od 2-4 nedelje. Ako vas ujede krpelj to nije indikacija za obaveznu primenu terapije, o tome odlučuje vaš lekar na osnovu kliničke slike i dijagnostičkih testova.

Krpelja sa kože treba odstraniti što pre. Odstranjuje se tako što se krpelj pažljivo okreće u pravcu suprotnom od kretanje kazaljke na satu. Nemojte mazati krpelja kremama, uljima ili sličnim sredstvima. Krpelj se skida pincetom, treba voditi računa da se priđe što bliže koži kako ne bi ostala glava krpelja, ne pritiskati stomak krpelja i izbegavati kidanje a zatim dezinfikovati taj deo kože alkoholom. Kako biste izbegli ubod krpelja izbegavajte šetanje travom, žbunjem i izbegavajte da golom kožom dodirujete biljke. Ukoliko nije previše toplo nosite dugu odeću kako biste se zaštitili i posle svakog odlaska u prirodu i po povratku kući pregledajte vašu kožu i kožu vaših bližnjih, kao i odeću. Ako do uboda ipak dođe, vađenje krpelja se može obaviti u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi (ambulanta, domovi zdravlja, odeljenja za kožne bolesti).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *