Mapa kože

Vaša koža govori za vas, ona je mapa koju svi lako mogu pročitati, samo je potrebno naučiti osnovne pojmove. Koža otkriva sreću, tugu, uzbuđenje, otkriva karakteristike podneblja gde živite, otkriva vaše godine, karakter, životne navike, ona je ogledalo vaše ličnosti. Zato smo tu da vas upoznamo sa kožom kao najvećim organom čovekovog tela, njenim karakteristikama i prirodom.

Struktura i funkcija kože

Ukupna površina kože iznosi 1,5-2 m2.

Njene osnovne funkcije su:

  • Da omotava ljudsko telo, ona je barijera prema spoljašnjoj sredini i obezbeđuje integritet organizma u celini
  • Učestvuje u termoregulaciji
  • Predstavlja neuroreceptorni organ, odnosno prima impulse iz spoljašnje sredine
  • Deo je imunološkog sistema
  • Ima važan estetski značaj

Koža se sastoji iz tri sloja:

Epiderm (epidermis)

Epiderm je najpovršniji deo kože, debljne od 0,4-1,5mm, izgrađen od ćelija sa znojnim i sebacealnim žlezdama, dlakom i noktima (koji takođe učestvuju u ukupnoj zaštitnoj funkciji kože). Glavni deo epiderma čine keratinociti (koje stvaraju keratin), osim toga nalaze se i melanociti, Langerhansove ćelije i Merkelove ćelije. Sam epiderm se u zavisnosti od morfoloških i funkcionalnih karakteristika keratinocita sastoji od četiri sloja: bazalni, spinozni, granulozni i rožasti. Koža predstavlja barijeru koja deluje u dva smera: sprečava apsorpciju hemikalija i invaziju mikroorganizama dok sa druge strane onemogućava gubitak vode i drugih materija iz organizma. Upravo je rožasti sloj najefikasniji deo ove barijere zahvaljujući svojoj građi. Barijera kože nije apsolutna, pa mnoge materije prolaze kroz nju u različitim količinama. Apsorpcija odnosno prolazak materija kroz kožu nije svuda isti, najbolja apsorpcija je u predelu skrotuma, na koži glave, vrata i pazuha. Zanimljivo je da se često može čuti da broj melanocita utiče na boju kože koju neko ima, zapravo nije tako.Broj melanocita na koži iznosi 1100-1500/mm2 i na njega ne utiče ni pol ni rasa. Koža pripadnka crne rase sadrži isti broj melanocita kao i koža pripadnika bele rase. Razlika u boji kože je posledica genetski uslovljene razlike u nivou sinteze melanocita i njegovoj distribuciji. Kod ljudi crne rase melaninske granule su difuzno rasute u keratinocitu, dok su kod ljudi bele rase skupljene u takozvane melanozomske komplekse. U melanozomima se stvara pigment melanin koji određuje boju kože i kose.

Znojne žlezde

Znojne žlezde se po načinu sekrecije dele na apokrine i ekrine. Apokrine su deset puta veće od ekrinih. Počinju da funkcionišu posle puberteta, ali nisu identifikovani hormoni koji izazivaju njihovo lučenje. Emotivni mentalni stimulusi podstiču apokrino lučenje. Nalaze se u predelu pazha, anogenitalno, u areolama mamile (predeo oko bradavica dojke), predelu pupka, a mogu biti rasute po licu, grudima i trbuhu. Kod ljudi nemaju fiziološku funkciju, osim što predstavljaju sekundarnu seksualnu odliku. Za razliku od apokrinih žlezda, ekrine su raspoređene po celoj koži, a posebno guste na dlanovima i tabanima (vlažne ruke pri mentalnom naporu). Ima ih oko dva miliona. Počinju da funkcionišu na rođenju i nastavljaju da luče znoj do duboke starosti. Ekrini znoj pre svega učestvuje u termoregulaciji. Isparavanje ekrinog znoja sa površine kože praćeno je padom temperature a znoj koji se sliva sa kože ne dovodi do hlađenja.

Sebacealne žlezde

Sebacealne žlezde su anatomski i funkcionalno vezane za folikul. Nalaze se na koži celog tela, izuzev tabana, dlanova i prostora između prstiju. Na predelima koje nazivamo seboroičnim su najgušće, a to su poglavina, čelo, lice, i gornji deo grudi (400-900/cm2), a na ostaloj koži njihov broj je znatno manji oko 100/cm2. Sebacealne žlezde su pripojene za gornji deo folikula dlake i sastoje se od sekretornog i izvodnog kanala pomoću kojih se sebum izliva na površinu kože. Ove žlezde prisutne su na rođenju ali počinju da funkcionišu tek u pubertetu. Sebum je kompleksna lipidna materija koja se u najvećoj meri sastoji od triglicerida i slobodnih masnih kiselina. Funkcije sebuma je da zajedno sa ekrinim znojem na površini kože gradi emulzioni omotač koji štiti rožasti sloj kože, zatim da održava fiziološku vlažnost rožastog sloja i štiti od bakterija i gljivica.

Dlaka

Dlaka je keratinska struktura koja se stvara u folikulu. Odrasli čovek ima oko 5 000 000 folikula od čega se 100 000 nalazi na kapilicijumu odnosno predelu kose. Dlake se kod čoveka nalaze na celoj koži, sa izuzetkom prostora između prstiju, bradavica dojki i polnih organa. Razlikuju se tri tipa dlake: lanugo (tanka, fetalna dlaka koja kasnije biva zamenjena drugim tipovima), vellus (prekrivaju celo telo, kratke, nežne i bez pigmenta) i terminalne (duge, grube, pigmentovane,nalaze se na kosi, obrvama i trepavicama a u pubertetu se pod uticajem androgena razvijaju i u predelu pazuha i pubisa, kod muškaraca na licu, trupu i ekstremitetima). Rast dlake je cikličan i sastoji se iz faze aktivnog rasta koja traje 1000 dana, zatim prelazne faze ili regresije koja traje desetak dana i faze mirovanja koja je duga 100 dana koja se završava ispadanjem dlake, kada istovremeno počinje rast nove dlake. Na taj način se obezbeđuje normalan kosmatost, zamena istrošene dlake i dobar kvalitet prisutne kose. Dnevno otprilike otpadne 50-100 dlaka, kosa dnevno raste 0,35-0,4 mm a kod većine ljudi kosa može dostići dužinu do 50 cm. Broj ciklusa dlake je genetski određen kod svakog čoveka za svaku dlaku, a njihovo trajanje se sa starenjem skraćuje. Dlaka štiti kožu od mehaničkih trauma, atmosferskih i temperaturnih uticaja a predstavlja senzitivni organ. Kosmatost ima estetski značaj.

Nokat

Nokatna ploča se sastoji od tvrdog keratina. Savitljivost zavisi od sadržaja vode. Suv nokat je krt, a nokat zasićen vodom je mek i lako se seče. U proseku raste 1cm za tri meseca (šaka), a na stopalima tri puta sporije. Nokat pomaže pri hvatanju sitnih predmeta i omogućava češanje, štiti krajeve prstiju i ima estetski značaj.

Derm (dermis)

Derm je srednji deo kože. Pretežno je vezivno-tkivne strukture, sastoji se od fibrozne i amorfne komponente. Derm se deli na dva dela: površni, papilarni deo koji se karakteriše nežnim kolagenim, retikulinskim i elastičnim vlaknima i širokim međuprostorima i danji retikularni deo koji  je znatno širi. U njemu su kolagena vlakna deblja a elastična grublja. Kolagena vlakna omogućavaju istezanje kože, elastična posle istezanja vraćaju kožu u prvobitni položaj, a retikulinska se nalaze u površnom dermu oko adeksa, sudova i adipoznih ćelija.

Glavne strukturalne komponente dermisa, kolagen i elastin, su vezivna tkiva, koja daju snagu i fleksibilnost i vitalni su deo zdrave, mladalačke kože. Ova vlakna su utisnuta u gelastu supstancu (koja sadrži hijaluronsku kiselinu) koja ima visoku sposobnost vezivanja vode i pomaže u održavanju volumena naše kože.
Način života i spoljašnji faktori kao što su sunce i promene temperature utiču na nivoe kolagena i elastina, kao i na strukturu okolne supstance. Kako starimo, naša prirodna proizvodnja kolagena i elastina se usporava, a sposobnost kože da vezuje vodu se smanjuje. Koža izgleda manje tonirano i pojavljuju se bore.

U dermu se nalaze krvni sudovi, limfni sudovi i nervi, u derm se spuštaju znojne i lojne žlezde i dlaka.

Zadatak derma je da štiti telo od mehaničkih povreda, vezuje vodu, učestvuje u termoregulaciji, snabdeva epiderm hranljivim sastojcima i receptor je senzitivnih impulsa.

Hipoderm (hipodermis)

Hipoderm je najdublji deo kože i pretežno se sastoji od masnog tkiva. Predstavlja rezervoar energetskih materija (trigliceridi), kao izolator deluje u termoregulaciji i amortizuje mehaničke traume.

Krvni i limfni sudovi kože

Koža ima bogatu trodimenzionalnu mrežu krvnih sudova koja je organizovana u dva nivoa: duboki vaskularni pleksus koji se nalazi na granici derma i hipoderma i površni subpapilarni vaskularni pleksus. Imaju ulogu u ishrani kože, regulisanju telesne temperature i krvnog pritiska.

Limfni sudovi regulišu međućelijski pritisak i odstranjuju proizvode degradacije.

Nervi kože

Senzorna vlakna funkcionišu kao receptori za dodir, bol, svrab i temperaturu. Autoimuna simpatična vlakna inervišu znojne žlezde, glatke mišiće krvnih sudova i sićušne mišiće koji se nalaze uz koren svake dlake na koži ( oni se skupljaju i na taj način se ježimo).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *