Neželjene reakcije kože na lekove

Pojava neželjenih reakcija kože pri sistemskom davanju lekova je česta a simptomi mogu varirati od diskretnih erupcija do teških oboljenja koja ugrožavaju život. Često su udružene i sa brojnim drugim bolestima. Povlače se spontano a u nekim slučajevima mogu imitirati ili pogoršavati mnoga oboljenja kože.

Egzantemi

 

 

Egzantemi predstavljaju nagle nalete kožnih promena koje zahvataju veliku površinu kože a raspoređene su simetrično i ravnomerno. Oni su najčešće kožne reakcije na lekove. Uzročnici egzantema su antibiotici, sulfonamidi, analgetici, barbiturati i fenitoin, ono što treba imnati na umu je da se ovi lekovi najčešće i propisuju. Ono što razlikuje egzanteme od urtikarije je javljanje promena posle inkubacionog perioda od bar 7 dana, za razliku od urtikarije gde se promene javljaju 6 do 24 časa po uzimanju leka. Češće se javljaju kod žena, starijih pacijenata i onih sa narušenim imunim sistemom.

Klinička slika:

Egazntemi zahvataju čitavu kožu, na sluzokožama se ne javlaju a praćeni su svrabom i ponekad blagom temperaturom. Postoji više tipova egzantema:

Skarlatiniformni egzantem

 

 

Ispoljava se crvenilom koje prekriva čitavu kožu i podseća na ospu koja se javlja kod šarlaha (scarlatina), ospa je sitnozrnasta na koži koja je crvena, suva, gruba i pacijenti je najčešće opisuju kao hrapavu.

Morbiliformni egzantem

Liči na egzantem koji se javlja kod morbila (malih boginja) i sastoji se od polja crvene kože koja se mogu slivati u ploče ali se vide zone normalne kože.

Rozeoliformni egzantem

Sastoji se od okruglih, bledoružičastih, kružnih polja kože prečnika oko 1 cm.

Makulo-papulozni egzantem

 

 

Javlja se u vidu jako crvenih, lako uzdignutih pločica ili papula (čvorića) sa znacima zapaljenja.

Svi egzantemi se spontano povlače u toku 2 nedelje. Anamnestički podaci koje daje pacijent su od presudne važnosti za postavljanje dijagnoze i utvrđivanje leka koji je doveo do reakcije. Testovi kao sto su patch, scratch i test transformacije limfoblasta nisu pouzdani. Ono što takođe može pomoći prilikom postavljanja dijagnoze je činjenica da promena nema na sluzokožama i da je prisutan svrab.

Terapija:

Najvažnije je isključiti upotrebu suspektnog leka. Kod lakših slučajeva se daje lokalna kortikosteroidna terapija i lekovi koji ublažavaju svrab, dok se kod težih mogu uvesti i sistemski kortikosteroidi.

Urtikarija

 

 

Urtikarija je veoma česta reakcija na lekove i javlja se u 10% do 30% svih kožnih reakcija. Može biti imunološka i neimunološka, obe kliničke slike izgledaju identično samo se mehanizmi nastajanja urtikarije razlikuju, takođe obe mogu dovesti do anafilaktičkog šoka (gušenje, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku, kolaps, migrena, vertigo..). Lekovi su češće uzrok neimunološke urtikarije nego imunološke. Reakcija na aspirin je primer neimunološke reakcije, dok je reakcija na penicilin najtipičniji slučaj imunološke urtikarije.

Ako se pitate kako urtikarija nastaje, znajte da je jedan od glavnih krivaca histamin. Histamin je biogeni amin veoma važan za brojne fiziološke funkcije u organizmu. On dovodo do širenja krvnih sudova i povećane propustljivosti njihovih zidova, svraba, izaziva kontrakciju glatkih mišića i povećanu sekreciju sluzokoža. Histamin se u našem oragnizmu stvara i skladišti u belim krvnim zrncima a organizam ga luči i oslobađa kada smo pod stresom ili imamo alergijsku reakciju. One supstance koje utiču na oslobađanje histamina od lekova su: penicilin, i drugi antibiotici, aspirin i drugi NSAIL (nesteroidni antinflamatori), sulfonamidi, laksativi, kontrasti, TNF- alfa antagonisti, enzimi, ali i mnoge druge kao što su riba, čokolada, orasi, aditivi, virusne infekcije, šuga, alergeni iz vazduha…

Akutna urtikarija izazvana lekovima je kratkotrajna neimunološka reakcija koje se ispoljava najčešće samo na koži ali može biti povezana i sa nekim sistemskim oboljenjima. Može se javiti u svakom uzrastu. Javlja se u vidu okruglih ograničenih, crvenih promena u vidu sitnih papula (čvorića) ili ploča čije se dimenzije kreću do 10 i više cm. Promene su obično simetrične, svrab je gotovo uvek prisutan. Promene se povlače nakon nekoliko sati (ne traju duže od 24 sata) a dalje se javljaju u sukcesivnim naletima. Naleti traju do 6 nedelja. Češće se javlja kod dece i mlađih osoba.

Kod hronične urtikarije naleti promena traju duže od 6 nedelja a mogu trajati mesecima i godinama. Sreću se kod osoba srednje dobi obično ženskog pola. Česta je kod osoba koje uzimaju lekove zbog hroničnih bolesti ili tegoba a posebno aspirin. Osim lekova postoje i mnogi drugi uzroci kao što su hrana (aditivi, veštačka pića) ili neko opšte oboljenje.

Terapija:

Akutna urtikarija se spontano povlaču u toku nekoliko nedelja dok se hronična u 50% slučajeva povuče u periodu od 6 meseci. alergološko testiranje nije korisno. Ako je moguće identifikovati lek koji je doveo do urtikarije treba ga izbegavati i naći adekvantnu zamenu ako je on deo terapije neke hronične bolesti kako ne bi doveli do veće štete nego koristi, odnosno isključivanjem leka zbog urikarije doveli do progresije hronične bolesti.

U terapiji su obično dovoljni H1 antihistaminici (Xyzal, Aerius), u principu doze treba da su visoke. Sistemski glukokortikosteroidi se daju samo simptomatski i to samo kod generalizovanih oblika bolesti, kratko, zbog neželjenih efekta.

Erythema fixum

 

 

Erythema fixum je medikamentozna erupcija u vidu pigmentovanih makula (fleka) kojima predhodi crvenilo i čija je lokalizacija fiksirana. Lekovi koji dovode do ove reakcije su: antibiotici (penicilin, tetraciklin, eritromicin), antimalarici, fenitoin, barbiturati, sulfonamidski preparati i salicilati. Mehanizam nastanka erythema fixum je jedna od najvećih imunoloških zagonetki medicine.

Klinička slika:

 

 

Javlja se na koži i sluzokožama, najčešće na koži šaka i usana kao i sluzokoži genitalija. Od trenutka uzimanja leka do pojave promena protekene od 30 minuta do 48 sati. Promene se javljaju u vidi okruglih i jasno ograničenih ploča na kojima postoji edem (otok) i crvenilo, u težim slučajema javljaju se plikovi i vezikule (mali plikovi). Promene su praćene svrabom. Posle par dana kada se promene povuku ostavljaju za sobom mrku pigmentaciju koja može trajati nedeljama i mesecima. Ponovno uzimanje jedne doze leka dovodi do ponovne pojave promena na istom mestu. Recidivi (ponovne promene) su praćene pojačanom pigmentacijom. Promene su obično malobrojne ali mogu biti i proširene sa pojavom temperature i malaksalosti. Pacijent istovremeno može biti osetljiv na više lekova ali svaki od njih daje svoju striktnu lokalizaciju promena.

Terapija:

Uzrok se otkriva uzimanjem detaljne anamneze. Patch testiranje takođe u nekim slučajevima može biti od koristi. Izlečenje se postiže isključivanjem leka koji je odgovoran. Kada su promene aktivne daju se kortikosteroidne masti, za sluzokože se propisuje primena obloga fiziološkog rastvora ili ispiranje. Opšta kortikosteroidna terapija je retko potrebna.

– Ovo su samo neke od mnogobrojnih reakcija kože na lekove, o ostalim kao što su: angioedem, serumska bolest, vaskulitisi, medikamentozna purpura, autoimune bulozne dermatoze, erythema nodosum, fotosenzitivnost i druge cemo govoroti u nekom od narednih postova.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *