Psorijaza

Šta je psorijaza?

Psorijaza je rasprostranjeno kožno, eritemoskvamozno oboljenje što znači da su zahvaćeni i krvni sudovi i dublji slojevi epidermisa, hronična bolest koja nije zarazna. Manifestuje se kao zadebljanje kože koje prati crvenilo i ljuspice. Postoji više vrsta psorijaze a najčešće se ispoljava u vidu uočljivo oivičenih naslaga koje mogu biti ružičaste ili sive boje, prekrivene sedefasto ljuspastom kožom. Praćena je svrabom kod manjeg broja obolelih. Kod nekih se mogu pojaviti i ploče po određenim delovima tela, koje ponekad prate gnojanice.

Prvobitno se javlja na laktovima, kolenima, pupku, stopalu i donjem delu leđa, a može zahvatiti i celo telo.

Simptomi se najčešće pojavljuju u ranoj odrasloj dobi izmedju 16 i 30 godine života ili kasnije oko 50 ili 60 godine života. Međutim psorijaza se može pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi. Novija istraživanja pokazuju da svaka deseta osoba nosi gen za ovu bolest. Kod žena se može pojaviti u toku trudnoće ili u periodu menopauze što ukazuje na to da je hormonski povezana.

Vrste psorijaze:

Psoriasis vulgaris

 

 

Najčešći oblik psorijaze. Javlja se u vidu crvenih promena koje mogu biti iznad površine kože, prekrivene slojem sedefaste ili bele ljuspaste kože. Javlja se najčešće na laktovima, kolenima, i donjem delu leđa, promene se občno javljaju simetrično. Na koži glave promene su jasno ograničene sa beličasto-žućkastom ljuspastom kožom.Karakterisu je periodi mirne faze i ponovnog javljanja. Oko 30% pacijenata ima pozitivnu porodičnu anamnezu. Kod genetski predisponiranih osoba provokativni faktori mogu dovesti do pogoršanja. U provokativne faktore spadaju:

  • Bakterijska infekcija gornjih respiratornih puteva (streptokokna)
  • Psihološki faktori, stres
  • Medikamenti (litijum, antimalarici, beta blokatori, NSAIL)
  • Retrovirusi (HIV)
  • Trauma (mehanička, hemijska, infekcije i inflamacije)

Postoje i varijante kliničke slike ove vrste psorijaze. Jedna od njih je psoriasis inversa gde se promene mogu javiti na pregibnim površinama ispod pazuha, ispod grudi, na preponama i zadnjici. Lezije su jako crvene nisu grube već glatke i sjajne. Druga se naziva psoriasis invertata i čine je stare, nelečene promene.

 

Psoriasis pustulosa (pustulozna psorijaza)

 

Karakterišu je beli gnojni plikovi, pustule sa žućkastim sadržajem na jasno ograničenoj crvenoj osnovi. Ova vrsta psorijaze može biti:

  • Lokalizovana kada se javlja se na dlanovima i tabanima (palmo-plantaris) ili kada dolazi do pucanja pustula (gnojanica) na već postojećim promenama psorijaze vulgaris (psoriasis cum pustulatione)

 

 

  • Generalizovana kada je zahvaćena velika površina kože najpre vrat i grudni koš a zatim se talas promena širi ka trbuhu i donjim ekstremitetima. Prisutna je i visoka temperatura a ako se ne leči ova forma psorijaze može biti opasna i po život pacijenta.

 


Kako lečiti psorijazu?

Terapija koja pacijenta može definitivno izlečiti još uvek nije pronađena. Lekaru na raspolaganju stoji više terapijskih mogućnosti koje pacijenta mogu uvesti u mirnu fazu i pomoći da se ona održi duže vreme. U zavisnosti od rasprostranjenosti promena terapija može biti lokalana i opšta.

Lokalana terapija

 

 

Najpre se primenjuju keratolitici (salicilna kiselina, u koncentraciji 5-10%) jednom dnevno, 5-7 dana. Oni su efikasni jer smanjuju ljuspice i psorijatične naslage. Pacijent se redovno jednom dnevno kupa i mehanički odstranjuje skvame.

Emolijentni kremovi čine kožu mekšom, umanjuju površinske ljuspe i održavaju adekvantnu vlažnost kože.

Cignolin i katranski preparati deluju antiproliferativno.

Topikalni kortikosteroidi imaju protivupalna svojstva, smanjuju stopu formiranja naslaga i iritaciju koja je prati. Mogu se koristiti ako nije zahvaćeno više od 20% kože. Primenjuju se u formi masti jednom ili dva puta dnevno pod okluzijom tokom 8-20 časova. Terapija traje 2-3 nedelje uz obaveznu kontrolu dermatologa.

Kalcipotriol je analog vitamina D, primenjuje se dva puta dnevno ako je zahvaćeno do 40% površine kože. Ne sme se prekoračiti  nedeljna količina od 100 g masti.

Ultraljubičasti (UV) zraci, koriste se UVB zraci talasne dužine 290-320 nm i emituju ih specijalne lampe. Sunčanje se savetuje u letnjim mesecima.

PUVA terapija (Psoralen +UVA zraci- 320-340 nm). Da bi se postiglo poboljšanje potrebno je 20-25 seansi terapije. A da bi se poboljšanje održalo potrebna je primena PUVA terapije jednom nedeljno.

 

Opšta terapija

 

Daje se kod težih formi oboljenja, kod kojih je zahvaćena velika površina kože, ili kod oblika koji su rezistentni na lokalnu terapiju.

Metotreksat je vrlo efikasan antipsorijatik. Sprečava hiperproliferaciju keratinocita i ima značajna antiinflamatorna svojstva.

Acitretin je lek iz grupe retinoida. Efikasan je u terapiji generalizovanih formi, eritrodermije kod pustoloznih oblika psorijaze i u terapiji psoriasis unguium.

Ciklosporin A je značajan imunosupresiv.

Anksiolitici, mogu se primeniti diazepam, lorazepam ili drugi benzodiazepini. Primenjuju se kao adjuvantna terapija kako zbog značaja stresa u vraćanju simptoma bolesti tako i zbog anksioznog stanja koje postoji kod već ispoljene bolesti.

Antibiotici se daju kod psorijaze vulgaris kod koje je potvrđena prethodna bakterijska, streptokokna infekcija gornjih respiratornih puteva.

Zanimljivo je da su neka od najnovijih istraživanja pokazala da energični aerobni treninzi imaju veliki učinak u prevenciji psorijaze. Žene koje trče 105 minuta nedeljno, plivaju 180 minuta ili isto toliko igraju tenis u toku jedne nedelje imaju 25%-30% manji rizik da obole od psorijaze. Zato čak i ako ne želite da gubite na težini, vežbajte jer su zdravstvene benificije nemerljive.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *