Sunčevo zračenje i koža

Vreme je godišnjih odmora, period kada svi želimo da pobegnemo od gradske vreve i uživamo negde na moru, pesku i suncu. Trend preplanulog tena i dalje vlada, a svedoci smo toga još od devedesetih godina kada je i solarijum postao imperativ broj jedan. Zato želimo da vas upoznamo sa UV zračenjem i ostavimo da sami prosudite da li bezbedno sunčanje uopšte postoji.

Prema spektru talasne dužine sunčevo zračenje se može podeliti na: infracrveno, vidljivo zračenje i ultraviolentno – UV zračenje.

Značajan faktor spolje sredine je i infracrveno zračenje, koje kao i UVA i UVB zračenje utiče štetno na kožu. Postoji više različitih vrsta infracrvenog zračenja a štetni i opasni su infracrveni A zraci (IR-A). Ovo zračenje predstavlja trećinu ukupnog sunčevog zračenja, dok UVA i UVB zračenje čini samo sedam odstvo ukupnog sunčevog spektra. IR-A je je četiri puta jače i štetnije od UVA i UVB zračenja zajedno i dovodi do mnogobrojnih i dugotrajnih oštećena kože. Ono prodire duboko u kožu i izaziva brojna oštećenja DNK, dovode do starenja kože ali i fotokarcinogeneze.

 

 

Vrste UV zračenja:

  1. UVA zraci su vrsta zračenja koja dovodi do toga da naša koža potamni. Oni predstavlaju 95% UV zraka koji dolaze do površine Zemlje. Prisutni su tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba i prolaze kroz oblake, staklo i duboko u derm (drugi sloj kože) jer imaju veću talasnu dužinu. Zajedno sa UVB zračenjem dovode do opekotina i poznatog fotostarenja kože. Fotostarenje kože je uzrokovano hroničnim, prekomernim izlaganjem kože sunčevim zracima, karakteriše se posebnim vidljivim fizičkim znacima i razlikuje se od normalnog, fiziološkog starenja kože. Fotostarenjem se struktura kolagenih i elastičnih vlakana menja i to dovodi do pojave bora, opuštenosti kože i gubitka čvrstoće. Nisu retke ni alergije ali i druga oštećena poput nastanka fleka, pojava keratoza i bubuljica. Usled primene nekih lekova UVA zračenje može da dovede do opekotina. Zato se neki antibiotici kao što je doksiciklin, lek koji se često koristi u terapiji akni, ne smeju davati u periodu kada pacijent planira da se izlaže suncu.
  2. UVB zračenje čini svega 5% zračenja koje dopire do zemlje. Uzrokuje takođe tamnjenje kože ali pre svega crvenilo kože (eritem) i opekotine. Ne prolaze kroz oblake i staklo ali prodiru kroz prvi sloj kože (epidermis). Kao i UVA dovodi do prevremenog starenja kože, pojave alergija i melanoma. UVB zraci u većim dozama smanjuju efikasnost imunog sistema organizma a pre svega imunog sistema kože utičući na pojavu ili recidive bolesti vezane za ćelijski imunitet kao što su npr. herpes infekcije. Kad foton UVB zračenja pogodi neki DNK lanac može doći do kidanja vodoničnih veza u lancu i izmena u redosledu parova, tj. dolazi do nastajanja nove „šifre“ za stvaranje novih ćelija. Ćelija sa izmenjenim DNK nastavlja da se deli, ali novonastale ćelije nisu onakve kakve bi trebale da budu, one ne obavljaju svoj posao, već mogu da postanu opasne za okolne ćelije a i čitav organizam. Srećom tokom evolucije su nastali mehanizmi koji popravljaju nastale greške. U slučaju kada je promena toliko velika da mehanizam ne može da ispravi grešku dolazi do stvaranja drugačijih ćelija ,,mutanta” to jest do nastanka nekih vrsta raka kože. U ovome je ukratko i slikovito objašnjeno koliko dejstvo sunca može biti zaista opasno.
  3. UVC zračenje se najvećim delom apsorbuje u ozonskom omotaču, i ukoliko je on očuvan UVC zraci ne stižu do Zemlje. Izazivaju crvenilo ali ne i tamnjenje kože. Osobe koje rade sa veštačkim UVC zračenjem mogu biti ugrožene, izaziva blaže oblike konjuktivitisa i opekotina. Koristi se za germicidne lampe u operacionim salama i deluje baktericidno odnosno uništavaju bakterije.

U poslednjih 30 godina ozonski omotač je značajno oštećen što znači da veći broj sučevih zraka dolazi do zemlje i ne apsorbuje se u ozonskom omotaču. Oblačnost može za 50% da smanji ukupnu količinu sunčevog zračenja, obična stakla ne filtriraju UVA zrake, dok većina staklenih prozora blokira UVB zrake, dakle preporuka je da se nanese kreme sa zaštitinim faktorom i kada ste u automobilu a izloženi ste suncu. Osim toga 50% sunčevih zraka prolazi kroz vodu, sneg i led reflektuju sunčevo zračenje 80%, pesak reflektuje 20% a trava 2,5% UV zračenja.

 

 

Često možete čuti od vašeg dermatologa da ,,koža pamti” to se zapravo odnosi na kumulativno dejstvo sunčevog zračenja, odnosno godinama se sabira efekat štetnog dejstva sunca kome ste bili izloženi od rođenja pa do danas. Treba imati u vidu da se oko 80% izlaganja sunčevom zračenju u toku čitavog života odigra u toku brojnih i kratkotrajnih izlaganja suncu bez namere da se potamni. Najštetnije je intezivno kratkotrajno izlaganje direktnim sunčevim zracima, što se najčešće dešava u periodu odmora i boravka na moru. Koliko je vaša koža tolerantna na štetno dejstvo sunčevog zračenja zavisi od količine melanina u koži i genetske predispozicije. Postoji 6 tipova kože, a klasifikacija je napravljena na osnovu reakcije na sunčevo zračenje nakon prvog 30-minutnog izlaganja sunčevom zračenju za vreme leta i mogućnosti  tamnjenja kože:

tip 1 –  lako izgori, nikada ne pocrni
tip 2 – lako izgori i minimalno potamni
tip 3 – umereno gori, postepeno tamni
tip 4 – minimalno izgori, uvek potamni
tip 5 – retko izgori i intenzivno potamni – osobe sa tamnijom kožom
tip 6 – nikada ne izgori, crnci

Kako izgleda koža koja je oštećena dejstvom sunčevog zračenja?

 

 

Koža koja je oštećena hroničnim dugogodišnjim izlaganjem sunčevim zracima se karakteriše određenim fizičkim znakovima a to se označava kao heliodermatitis. U osnovi fizičkih znakova je elastozna degeneracija derma (drugog sloja kože). Najvažniji fizički znakovi hroničnog solarnog oštećenja kože su zagasito žuta (“bolesna” boja) kože, koža je naborana neelastična i gruba, solarna purpura (nalik modricama koje nastaju posle najmanjih trauma ), trokraki (zvezdasti) ožiljci, fleke (solarni lentigo), na licu postoji stalno crvenilo, blažeg ili jačeg oblika sa proširenim kapilarima, uz naglašene uvećane lojne žlezde, plitke i duboke bore i brazde zbog sile gravitacije i gubitka elastičnosti i čvrstine kože.

 

 

Najupadljivija i najčešća odlika fotooštećenja (photoaging) su naglašene bore. Sitne bore nastaju oko očiju i na donjim kapcima. Nepravilne pigmentacije i fleke javljaju se osim na licu i na dekolteu, nadlanicama, rukama, ramenima, leđima. Teži oblik je kada je lice izbrazdano brojnim dubokim borama a koža je opuštena. Često se srećemo sa pitanjem kako razlikovati prirodno starenje kože od oštećenja kože uzrokovanim UV zračenjem. Dva sigurna znaka, jako često viđena u opštoj populaciji, koja vam govore da je vaša koža oštećena dejstvom sunca su:

  1. Fleke (solarni lentigo) – mogu biti tamne, smeđe pege i fleke na licu, rukama, u predelu dekoltea, ramenima i na leđima. Koža je neujednačeno pigmentovana, često ima žućkasu prebojenost. Posledica su mestimične, ograničene hiperprodukcije pigmenta melanina, a kao posledica dugotrajnog izlaganja suncu.
  2. Seboroične keratoze – svetle do tamno smeđe, naslage kože, masne na dodir, često njihovi delovi sami otpadaju i lako skida površina. Mogu se naći na svim delovima tela, najčešće na glavi, licu ramenima i trupu. Skidaju se lako tečnim azotom ili elektrokauterom ali prethodno lekar treba utvrditi da li je u pitanju zaista keratoza a ne mladež ili neka druga promena.

Klasfikacija fotostarenja

 

 

Kako se zaštiti od UV zračenja?

 

 

Kreme sa visokim faktorom zaštite SPF 50 i PA+++ treba koristiti u letnjim mesecima svakodnevno, prilikom šetnje, vožnje bicikle i svih dnevnih aktivnosti. Treba obratiti pažnju da kreme sadrže oznaku da štite od UVA, UVB i infracrvenog zračenja. Oznaka PA na ambalaži označava faktor zaštite od UVA zraka, a + jačinu samog faktora (+++ najveća zaštita), a oznaka SPF (sun protection factor) za faktor zaštite od UVB zraka. Ova oznaka govori o tome koliko dugo će nas krema štiti od pojave crvenila i opekotina. Direktno izlaganje suncu u perodu od 10h-16h treba izbegavati, na plažu ići ujutru i u kasno podne. Kremu sa zaštitinim faktorom nanositi u dovoljnoj količini i ponavljati nanošenje na svaka 2 sata na sve delove tela, kao i nakon boravka u vodi, intezivnog znojenja ili brisanja peškirom. Prava količina je otprilike 2 mg preparata na 2 cm kože, što je oko 30 ml za celo telo. Na našem tržištu postoji veliki broj preparata sa zaštitnim faktorom zato treba izabrati onaj koji odgovara vašem tipu kože, a poželjno je da preparat sadrži prirodne mikropigmente. Potrebno je koristiti i druge tipove saštite kao što su šeširi, zaštitna odeća, naočare i suncobran. Savetuje se obavezno izbegavanje solarijuma kao veštačkog izvora UV zračenja, zabranjeni su za mlađe od 18 godina a u Brazilu i Australiji njihva upotreba je potpuno zabranjena. Istraživanja su pokazala da je nastanak melanoma kod mladih od 18. do 29. godine posledica je UV zračenja u solarijumu. Oko 3348 slučajeva melanoma u Evropi je posledica solarijuma.

 

 

Preplanuli ten je danas nova vrsta elitizma, trebalo bi da asocira na dokono bogataško vreme provedeno na pramcima skupih jahti negde pri Azurnoj obali, ali ne zaboravite da su preplanule lepotice samo izum modernog vremena i da aristokratski prozračan, nežan i beo ten nikada neće izaći iz mode. Zato uživajte u suncu, moru i plaži sa društvom ili vašim najdražima ali naučite da se pravilno štite, ostanete zdravi i srećni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *