Vitiligo i kako je Michael Jackson promenio boju kože

Čovek koji je svojom muzikom obeležio XX i početak XXI veka, večiti neshvaćeni dečak i ikona pop kulture, Michael Jackson ostao je fenomen koji će se proučavati i u godinama koje dolaze. Njegov život propraćen je brojnim kontraverzama, a jedna od najvećih misterija ostalo je pitanje kako je kralj popa uspeo da promeni boju kože. Odgovor na to pitanje krije se u bolesti koja se zove vitiligo.

Šta je vitiligo?

 

Vitiligo je autoimuna bolest koja se manifestuje belim jasno ograničenim mrljama na koži i sluzokožama a verovatno i drugim organima. Autoimune bolesti nastaju onda kada imuni sistem počne ćelije sopstvenog oranizma da prepoznaje kao strane, te ih napada. U osnovi vitiliga je uništavanje melanocita, pigmentnih ćelija kože, a uzrok i mehanizam propadanja melanocita ostaje nejasan. Smatra se da postoji genetska predispozicija i u 30% slučajeva vitiligo je nasledna bolest. Javlja se između 10. i 30. godine života, a učestalost je 1-2% svetske populacije. Može biti udružen sa drugim autoimunim oboljenjima kao što su: Hashimoto thyroiditis, reumatoidni artritis, psorijaza, autoimuni dijabetes melitus, perniciozna anemija, sistemski lupus erythematosus, Adisonova bolest. Ono što pacijenti često navode kao povezanost, jestre stresni događaj koji je prethodio početku prvih simptoma.

Vrste vitiliga

Vitiligo jeste bolest kože ali neki autori smatraju da može zahvatiti ceo melanocitni sistem. Što znači da se destrukcija melanocita može dogoditi u koži, sluzokožama, očima, kao i u unutrašnjem uvu. U zavisnosti od toga gde se promene nalaze i koliko su proširene opisuju se sledeći oblici:

  • Lokalizovani folikularni vitiligo (promene u jednom regionu)
  • Lokalizovani segmentirani (promene u predelu dermatoma, odnosno kada je jednostrano zahvaćen npr. deo trupa, lica i ekstremiteta)
  • Generalizovani akroficijalni tip (promene na licu, prstima šaka i stopala)
  • Generalizovani vulgaris tip sa rasutim simetričnim i asimetričnim promenama
  • Univerzalni vitiligo zahvata skoro čitavu kožu (oko 80% površine) sa malim delovima normalne kože, kod nekih pacijenata potpun gubitak pigmenta se može videti u kratkom periodu (6-12 meseci)
  • Mešovit vitiligo je kombinacija segmentiranog i drugih formi

Simptomi vitiliga

 

 

Osnovni simptomi bolesti su bele jasno ograničene mrlje, okruglog ili ovalnog oblika čija je veličina vrlo varijabilna. Broj mrlja varira od jedne do više stotina, mogu biti raspoređene simetrično ili asimetrično ili se pak slivaju u velike ploče. Javlaju se najčešće na prstima gornjih i donjih ekstremiteta i to iznad zglobova, na laktovima, kolenima, na licu, oko prirodnih otvora (nos, usta, anus, vagina), oko pupka u pazušnim jamama, a mogu se videti i na ostaloj koži i sluzokožama. Boja mrlja je mlečno bela ali se na njima mogu videti mali predeli zdrave kože. Vitiliginozne promene su osetljive na sunčevo zračenje pa često može doći do opekotina. Mleanociti takođe mogu biti destruisani i u korenu dlake pa je ona depigmentovana na tim delovima. Periodi sporog i brzog širenja promena se međusobno smenjuju. Spontana repigmentacija odnosno vraćanje pigmenta je moguće ali svega u 6-44% obolelih. Sem kože vitiligo može zahvatiti i druge organe, pa se tako viđa upala srednje ovojnice oka koja može biti asimptomatska, zatim zapaljenski proces može zahvatiti samo dušicu, ili može doći do asimptomatskog gubitka pigmenta na očnom dnu. Osim promena na oku može doći i do aseptičnog meningitisa.

Lečenje vitiliga

Pouzdan lek za vitiligo i dalje nije pronađen, a repigmentacija se može očekivati u predelima folikula gde su melanociti očuvani, međutim ona je spora i nekompletna. Pacijentima sa vitiligom je izrazito važno napomenuti da se čuvaju od sunca, jer su vitiliginozne promene veoma osetljive i može vrlo lako doći do opekotina.

Terapije koje su danas u opticaju ne daju uvek zadovoljavajuće rezultate. Postoji više vrsta terapije:

  • Najdelotvornija i danas je foto terapija i to PUVA (Psoralen per os i/ili lokalno +UVA)
  • Kortikosteroidi (lokalno tokom 1-2 meseca)
  • Presađivanje epidermisa hirurškim metodama
  • Depigmentacija preostalih pigmentnih delova kod veoma proširenih vitiliginoznih promena
  • Upotreba toniranih sredstava za prekrivanje

Ono što je zanimljivo je da se kao preporuka često može naići na kubanski lek od ljudske placente ,,melagenin plus”. Lečenje ovim losionom može trajati jako dugo i do 5 godina i zahteva izuzetnu disciplinu. U zvaničnoj medicinskoj literaturi nema pouzdanih podataka o ovom leku ali neka istraživanja sa Kube govore da je terapija vrlo uspešna.

Promene izazvane vitiligom su vrlo osetljive na sunčevo zračenje zato je najvažnije koristiti zaštitne kreme, odeću, šešire, naočere i ne boraviti na suncu u periodu od 10-17 časova.

Bela rukavica kao zaštitni znak Michael Jacksona

 

 

Da li je bela rukavica bila zaštitni znak Michaela Jacksona ili je samo pokušao da sakrije bolest koja je sve više napredovala?

Naime dr Arnold Klein, dermatolog Michaela Jacksona potvrdio je da je pevač bolovao od vitiliga. Michael Jackson definitivno nije želeo da postane beo, a od bolesti je bolovala i njeova baba a sada i sin Prince Michael II. Kada aktuelne metode lečenja više nisu davale rezultate Michael je najpre bele fleke pokušavao da prekrije tamnom šminkom, ali kako su one počele sve više da se šire prekrivanje je bilo sve mučnije, posebno imajući u vidu višečasovne nastupe tokom kojih se znojio i uopšte činjenicu da je javna ličnost. Njegov vitiligo postao je generalizovan i zazuzimao više od 80% kože, tako da je dalja terapija išla u smeru depigmentacije preostale kože, što se postiglo pomoću monobenzil etra hidrokinona (MBEH) ili Benoquina, koji razara melanocite. Ovaj lek je odobren od strane FDA i iako dovodi do trajne depigmentacije sasvim je opravdano što je dr Klein prepisao ovo kao terapiju. Benoquin je za 12 meseci mogao da depigmentiše preostalu zdravu što se i desilo, vitiligo mu je dijagnostikovan početkom 80-ih godina prošlog veka, neko vreme je pokušao da je leči a onda se okrenuo u pravcu Benoquina i koža mu je bila potpuno depigmentovana krajem 80-ih prošlog veka.

Jedna bela rukavica nastala je 1983. godine zajedno sa njegovim ,,moonwalk” plesnim korakom. Objašnjenje njegovog kostimografa bilo je da rukavica omogućava publici da bolje isprati njegove pokrete. Da li je prikrivanje njegovog vitiliga bio jedan od najboljih marketinških poteza ikad, nećemo saznati. Ali ono što je sigurno je i da se kralj popa tada, kao i većina naših pacijenata sada, nosi sa brojnim društvenim stigmama. Osobe koje imaju vitiligo kao neugodna iskustva u socijalnoj sredini navode doživljaj diskriminacije, omalovažavanja i nerazumevanja. Predrasude oko vilitiga su brojne i uglavnom se temelje na neznanju i nerazumevanju. Vitiligo nije zarazna bolest i ne može se preneti direktnim kontaktom.

 

 

Da li pacijenti sa vitiligom treba da prihvate svoju različitost ili da koriste sve aktuelne metode lečenja i maskiranja promena, odluka je samo njihova. Ono što je važno je edukovati ostatatak populacije o tome šta je vitiligo, i znanjem olakšati život obolelih. Osim kralja popa, sajajn primer za to kako bolest pretvoriti u svoj zaštitini znak je manekenka Winnie Harlow, zaštitno lice poznatih brendova, koja zahvaljujući svojoj različitosti i hrabrosti vlada modnim pistama. Zato uvek imajte na umu da ništa pa ni vitiligo ne može da vas spreči da pišete istoriju, postavljate nova pravila i inspirišete druge ljude.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *